Van Gogh

Vise nisam na zemlji,
u meni rusi se sve;
Toliko toga slomilo je,
poslednju zelju
da shvatim da smo ljudi.

Vise nisam na zemlji;
evo, pustam telo da leti visoko.
Previse umoran da gledam,
ovu igru koju zovemo: strah.

Ref.
Ne boli me, mama;
ovaj poslednji dan.
Ne, ne, ne boli me, mama;
ja dalje putujem sam.

Mama, da li ovo je kraj,
o kom si pricala?
Vec vidim, daleki svet spava;
molim sunce da ne probudi ga.

Ref.
Ne boli me, mama;
ovaj poslednji dan.
Ne, ne, ne boli me, mama;
ja dalje putujem sam.

Mama, ne.

Stigao sam, svi ovde lazu-
da na zemlji je raj;
takav ne zelim,
nisi me ucila da smejem se sam.

Ref.
Ne boli me, mama;
ovaj poslednji dan.
Ne, ne, ne boli me, mama;
ja dalje, dalje putujem sam.

Mama, ne; mama ne; mama ne...

Vise ne letim, mama;
ovde nisam sam.
Vise ne letim, mama;
plivam morem koje zove se kraj.

Vise ne letim;
ja ovde nisam sam.
Vise ne letim, mama, ne.
Plivam morem koje zove se kraj.

Kraj; mama kraj.
Mama, ne.
Ovde je kraj.